narušávati
narušávati (što) nesvrš. 〈prez. narùšāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| narušavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | narušavam |
| 2. | narušavaš |
| 3. | narušava |
| množina | |
| 1. | narušavamo |
| 2. | narušavate |
| 3. | narušavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | narušavat ću |
| 2. | narušavat ćeš |
| 3. | narušavat će |
| množina | |
| 1. | narušavat ćemo |
| 2. | narušavat ćete |
| 3. | narušavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | narušavah |
| 2. | narušavaše |
| 3. | narušavaše |
| množina | |
| 1. | narušavasmo |
| 2. | narušavaste |
| 3. | narušavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | narušavao sam |
| 2. | narušavao si |
| 3. | narušavao je |
| množina | |
| 1. | narušavali smo |
| 2. | narušavali ste |
| 3. | narušavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam narušavao |
| 2. | bio si narušavao |
| 3. | bio je narušavao |
| množina | |
| 1. | bili smo narušavali |
| 2. | bili ste narušavali |
| 3. | bili su narušavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | narušavaj |
| množina | |
| 1. | narušavajmo |
| 2. | narušavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| narušavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| narušavao, narušavala, narušavalo | |
| narušavali, narušavale, narušavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| narušavan, narušavana, narušavano | |
| narušavani, narušavane, narušavana | |
Etimologija
✧ vidi nàrušiti
