namŕštiti se
namŕštiti se svrš. 〈prez. nàmṟštīm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. nàmṟšten〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| namrštiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | namrštim |
| 2. | namrštiš |
| 3. | namršti |
| množina | |
| 1. | namrštimo |
| 2. | namrštite |
| 3. | namršte |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | namrštit ću |
| 2. | namrštit ćeš |
| 3. | namrštit će |
| množina | |
| 1. | namrštit ćemo |
| 2. | namrštit ćete |
| 3. | namrštit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | namrštih |
| 2. | namršti |
| 3. | namršti |
| množina | |
| 1. | namrštismo |
| 2. | namrštiste |
| 3. | namrštiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | namrštio sam |
| 2. | namrštio si |
| 3. | namrštio je |
| množina | |
| 1. | namrštili smo |
| 2. | namrštili ste |
| 3. | namrštili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam namrštio |
| 2. | bio si namrštio |
| 3. | bio je namrštio |
| množina | |
| 1. | bili smo namrštili |
| 2. | bili ste namrštili |
| 3. | bili su namrštili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | namršti |
| množina | |
| 1. | namrštimo |
| 2. | namrštite |
| glagolski prilog prošli | |
| namrštivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| namrštio, namrštila, namrštilo | |
| namrštili, namrštile, namrštila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| namršten, namrštena, namršteno | |
| namršteni, namrštene, namrštena | |
Definicija
izrazom lica, nabiranjem čela odati nezadovoljstvo, neslaganje, nesnošljivost, intenzivno razmišljanje
Etimologija
✧ na- + v. mrštiti se
