nàmignuti
nàmignuti (komu) svrš. 〈prez. -ēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. nàmignuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| namignuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | namignem |
| 2. | namigneš |
| 3. | namigne |
| množina | |
| 1. | namignemo |
| 2. | namignete |
| 3. | namignu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | namignut ću |
| 2. | namignut ćeš |
| 3. | namignut će |
| množina | |
| 1. | namignut ćemo |
| 2. | namignut ćete |
| 3. | namignut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | namignuh |
| 2. | namignu |
| 3. | namignu |
| množina | |
| 1. | namignusmo |
| 2. | namignuste |
| 3. | namignuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | namignuo sam |
| 2. | namignuo si |
| 3. | namignuo je |
| množina | |
| 1. | namignuli smo |
| 2. | namignuli ste |
| 3. | namignuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam namignuo |
| 2. | bio si namignuo |
| 3. | bio je namignuo |
| množina | |
| 1. | bili smo namignuli |
| 2. | bili ste namignuli |
| 3. | bili su namignuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | namigni |
| množina | |
| 1. | namignimo |
| 2. | namignite |
| glagolski prilog prošli | |
| namignuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| namignuo, namignula, namignulo | |
| namignuli, namignule, namignula | |
Definicija
žmirnuti jednim okom, čime se ob. prenosi neka poruka ili signal, sugerira međusobno razumijevanje
