namigívati
namigívati (komu) nesvrš. 〈prez. namìgujēm, pril. sad. namìgujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| namigivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | namigujem |
| 2. | namiguješ |
| 3. | namiguje |
| množina | |
| 1. | namigujemo |
| 2. | namigujete |
| 3. | namiguju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | namigivat ću |
| 2. | namigivat ćeš |
| 3. | namigivat će |
| množina | |
| 1. | namigivat ćemo |
| 2. | namigivat ćete |
| 3. | namigivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | namigivah |
| 2. | namigivaše |
| 3. | namigivaše |
| množina | |
| 1. | namigivasmo |
| 2. | namigivaste |
| 3. | namigivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | namigivao sam |
| 2. | namigivao si |
| 3. | namigivao je |
| množina | |
| 1. | namigivali smo |
| 2. | namigivali ste |
| 3. | namigivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam namigivao |
| 2. | bio si namigivao |
| 3. | bio je namigivao |
| množina | |
| 1. | bili smo namigivali |
| 2. | bili ste namigivali |
| 3. | bili su namigivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | namiguj |
| množina | |
| 1. | namigujmo |
| 2. | namigujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| namigujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| namigivao, namigivala, namigivalo | |
| namigivali, namigivale, namigivala | |
Etimologija
✧ vidi nàmignuti
