napríčati
napríčati (se) svrš. 〈prez. nàprīčām (se), pril. pr. -āvši (se), prid. rad. napríčao (se)〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| napričati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | napričam |
| 2. | napričaš |
| 3. | napriča |
| množina | |
| 1. | napričamo |
| 2. | napričate |
| 3. | napričaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | napričat ću |
| 2. | napričat ćeš |
| 3. | napričat će |
| množina | |
| 1. | napričat ćemo |
| 2. | napričat ćete |
| 3. | napričat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | napričah |
| 2. | napriča |
| 3. | napriča |
| množina | |
| 1. | napričasmo |
| 2. | napričaste |
| 3. | napričaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | napričao sam |
| 2. | napričao si |
| 3. | napričao je |
| množina | |
| 1. | napričali smo |
| 2. | napričali ste |
| 3. | napričali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam napričao |
| 2. | bio si napričao |
| 3. | bio je napričao |
| množina | |
| 1. | bili smo napričali |
| 2. | bili ste napričali |
| 3. | bili su napričali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | napričaj |
| množina | |
| 1. | napričajmo |
| 2. | napričajte |
| glagolski prilog prošli | |
| napričavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| napričao, napričala, napričalo | |
| napričali, napričale, napričala | |
Definicija
| 1. | (što) ispričati sumnjive priče; nalagati |
| 2. | (se) imati dug, ugodan, iscrpan razgovor, pričati do mile volje |
