nàprtiti
nàprtiti (se) svrš. 〈prez. -īm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. nàprćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| naprtiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | naprtim |
| 2. | naprtiš |
| 3. | naprti |
| množina | |
| 1. | naprtimo |
| 2. | naprtite |
| 3. | naprte |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | naprtit ću |
| 2. | naprtit ćeš |
| 3. | naprtit će |
| množina | |
| 1. | naprtit ćemo |
| 2. | naprtit ćete |
| 3. | naprtit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | naprtih |
| 2. | naprti |
| 3. | naprti |
| množina | |
| 1. | naprtismo |
| 2. | naprtiste |
| 3. | naprtiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | naprtio sam |
| 2. | naprtio si |
| 3. | naprtio je |
| množina | |
| 1. | naprtili smo |
| 2. | naprtili ste |
| 3. | naprtili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam naprtio |
| 2. | bio si naprtio |
| 3. | bio je naprtio |
| množina | |
| 1. | bili smo naprtili |
| 2. | bili ste naprtili |
| 3. | bili su naprtili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | naprti |
| množina | |
| 1. | naprtimo |
| 2. | naprtite |
| glagolski prilog prošli | |
| naprtivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| naprtio, naprtila, naprtilo | |
| naprtili, naprtile, naprtila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| naprćen, naprćena, naprćeno | |
| naprćeni, naprćene, naprćena | |
Definicija
| 1. | (koga) staviti tovar na leđa |
| 2. | (se) pretovariti se, ponijeti previše tereta |
Onomastika
♦ pr. (nadimačko): Nȁprta (Otočac, Lika, S Dalmacija)
Etimologija
✧ na- + v. prtiti1
