rastvárati
rastvárati (što, se) nesvrš. 〈prez. ràstvārām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| rastvarati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | rastvaram |
| 2. | rastvaraš |
| 3. | rastvara |
| množina | |
| 1. | rastvaramo |
| 2. | rastvarate |
| 3. | rastvaraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | rastvarat ću |
| 2. | rastvarat ćeš |
| 3. | rastvarat će |
| množina | |
| 1. | rastvarat ćemo |
| 2. | rastvarat ćete |
| 3. | rastvarat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | rastvarah |
| 2. | rastvaraše |
| 3. | rastvaraše |
| množina | |
| 1. | rastvarasmo |
| 2. | rastvaraste |
| 3. | rastvarahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | rastvarao sam |
| 2. | rastvarao si |
| 3. | rastvarao je |
| množina | |
| 1. | rastvarali smo |
| 2. | rastvarali ste |
| 3. | rastvarali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam rastvarao |
| 2. | bio si rastvarao |
| 3. | bio je rastvarao |
| množina | |
| 1. | bili smo rastvarali |
| 2. | bili ste rastvarali |
| 3. | bili su rastvarali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | rastvaraj |
| množina | |
| 1. | rastvarajmo |
| 2. | rastvarajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| rastvarajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| rastvarao, rastvarala, rastvaralo | |
| rastvarali, rastvarale, rastvarala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| rastvaran, rastvarana, rastvarano | |
| rastvarani, rastvarane, rastvarana | |
Etimologija
✧ vidi rastvòriti
