rastvòriti
rastvòriti (što, se) svrš. 〈prez. ràstvorīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ràstvoren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| rastvoriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | rastvorim |
| 2. | rastvoriš |
| 3. | rastvori |
| množina | |
| 1. | rastvorimo |
| 2. | rastvorite |
| 3. | rastvore |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | rastvorit ću |
| 2. | rastvorit ćeš |
| 3. | rastvorit će |
| množina | |
| 1. | rastvorit ćemo |
| 2. | rastvorit ćete |
| 3. | rastvorit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | rastvorih |
| 2. | rastvori |
| 3. | rastvori |
| množina | |
| 1. | rastvorismo |
| 2. | rastvoriste |
| 3. | rastvoriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | rastvorio sam |
| 2. | rastvorio si |
| 3. | rastvorio je |
| množina | |
| 1. | rastvorili smo |
| 2. | rastvorili ste |
| 3. | rastvorili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam rastvorio |
| 2. | bio si rastvorio |
| 3. | bio je rastvorio |
| množina | |
| 1. | bili smo rastvorili |
| 2. | bili ste rastvorili |
| 3. | bili su rastvorili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | rastvori |
| množina | |
| 1. | rastvorimo |
| 2. | rastvorite |
| glagolski prilog prošli | |
| rastvorivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| rastvorio, rastvorila, rastvorilo | |
| rastvorili, rastvorile, rastvorila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| rastvoren, rastvorena, rastvoreno | |
| rastvoreni, rastvorene, rastvorena | |
Definicija
| 1. | potpuno otvoriti ono što ima krila, npr. vrata i sl. |
| 2. | otopiti (se) |
Etimologija
✧ raz- + v. tvoriti
