razglašívati
razglašívati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. razglàšujēm, pril. sad. razglàšujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razglašivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razglašujem |
| 2. | razglašuješ |
| 3. | razglašuje |
| množina | |
| 1. | razglašujemo |
| 2. | razglašujete |
| 3. | razglašuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razglašivat ću |
| 2. | razglašivat ćeš |
| 3. | razglašivat će |
| množina | |
| 1. | razglašivat ćemo |
| 2. | razglašivat ćete |
| 3. | razglašivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | razglašivah |
| 2. | razglašivaše |
| 3. | razglašivaše |
| množina | |
| 1. | razglašivasmo |
| 2. | razglašivaste |
| 3. | razglašivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razglašivao sam |
| 2. | razglašivao si |
| 3. | razglašivao je |
| množina | |
| 1. | razglašivali smo |
| 2. | razglašivali ste |
| 3. | razglašivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razglašivao |
| 2. | bio si razglašivao |
| 3. | bio je razglašivao |
| množina | |
| 1. | bili smo razglašivali |
| 2. | bili ste razglašivali |
| 3. | bili su razglašivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razglašuj |
| množina | |
| 1. | razglašujmo |
| 2. | razglašujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| razglašujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razglašivao, razglašivala, razglašivalo | |
| razglašivali, razglašivale, razglašivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razglašivan, razglašivana, razglašivano | |
| razglašivani, razglašivane, razglašivana | |
Etimologija
✧ vidi razglásiti
