razglásiti
razglásiti (koga, što, se) svrš. 〈prez. ràzglāsīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ràzglāšen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razglasiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razglasim |
| 2. | razglasiš |
| 3. | razglasi |
| množina | |
| 1. | razglasimo |
| 2. | razglasite |
| 3. | razglase |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razglasit ću |
| 2. | razglasit ćeš |
| 3. | razglasit će |
| množina | |
| 1. | razglasit ćemo |
| 2. | razglasit ćete |
| 3. | razglasit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razglasih |
| 2. | razglasi |
| 3. | razglasi |
| množina | |
| 1. | razglasismo |
| 2. | razglasiste |
| 3. | razglasiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razglasio sam |
| 2. | razglasio si |
| 3. | razglasio je |
| množina | |
| 1. | razglasili smo |
| 2. | razglasili ste |
| 3. | razglasili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razglasio |
| 2. | bio si razglasio |
| 3. | bio je razglasio |
| množina | |
| 1. | bili smo razglasili |
| 2. | bili ste razglasili |
| 3. | bili su razglasili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razglasi |
| množina | |
| 1. | razglasimo |
| 2. | razglasite |
| glagolski prilog prošli | |
| razglasivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razglasio, razglasila, razglasilo | |
| razglasili, razglasile, razglasila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razglašen, razglašena, razglašeno | |
| razglašeni, razglašene, razglašena | |
Definicija
| 1. | pronijeti vijest, raširiti glas; oglasiti, objaviti |
| 2. | učiniti da se pročuje ime ili glas o komu ili čemu; razvikati |
Etimologija
✧ raz- + v. glas
