razglašávati
razglašávati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. razglàšāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razglašavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razglašavam |
| 2. | razglašavaš |
| 3. | razglašava |
| množina | |
| 1. | razglašavamo |
| 2. | razglašavate |
| 3. | razglašavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razglašavat ću |
| 2. | razglašavat ćeš |
| 3. | razglašavat će |
| množina | |
| 1. | razglašavat ćemo |
| 2. | razglašavat ćete |
| 3. | razglašavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | razglašavah |
| 2. | razglašavaše |
| 3. | razglašavaše |
| množina | |
| 1. | razglašavasmo |
| 2. | razglašavaste |
| 3. | razglašavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razglašavao sam |
| 2. | razglašavao si |
| 3. | razglašavao je |
| množina | |
| 1. | razglašavali smo |
| 2. | razglašavali ste |
| 3. | razglašavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razglašavao |
| 2. | bio si razglašavao |
| 3. | bio je razglašavao |
| množina | |
| 1. | bili smo razglašavali |
| 2. | bili ste razglašavali |
| 3. | bili su razglašavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razglašavaj |
| množina | |
| 1. | razglašavajmo |
| 2. | razglašavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| razglašavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razglašavao, razglašavala, razglašavalo | |
| razglašavali, razglašavale, razglašavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razglašavan, razglašavana, razglašavano | |
| razglašavani, razglašavane, razglašavana | |
Etimologija
✧ vidi razglásiti
