razjašnjávati
razjašnjávati (što, se) nesvrš. 〈prez. razjàšnjāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razjašnjavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razjašnjavam |
| 2. | razjašnjavaš |
| 3. | razjašnjava |
| množina | |
| 1. | razjašnjavamo |
| 2. | razjašnjavate |
| 3. | razjašnjavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razjašnjavat ću |
| 2. | razjašnjavat ćeš |
| 3. | razjašnjavat će |
| množina | |
| 1. | razjašnjavat ćemo |
| 2. | razjašnjavat ćete |
| 3. | razjašnjavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | razjašnjavah |
| 2. | razjašnjavaše |
| 3. | razjašnjavaše |
| množina | |
| 1. | razjašnjavasmo |
| 2. | razjašnjavaste |
| 3. | razjašnjavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razjašnjavao sam |
| 2. | razjašnjavao si |
| 3. | razjašnjavao je |
| množina | |
| 1. | razjašnjavali smo |
| 2. | razjašnjavali ste |
| 3. | razjašnjavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razjašnjavao |
| 2. | bio si razjašnjavao |
| 3. | bio je razjašnjavao |
| množina | |
| 1. | bili smo razjašnjavali |
| 2. | bili ste razjašnjavali |
| 3. | bili su razjašnjavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razjašnjavaj |
| množina | |
| 1. | razjašnjavajmo |
| 2. | razjašnjavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| razjašnjavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razjašnjavao, razjašnjavala, razjašnjavalo | |
| razjašnjavali, razjašnjavale, razjašnjavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razjašnjavan, razjašnjavana, razjašnjavano | |
| razjašnjavani, razjašnjavane, razjašnjavana | |
Etimologija
✧ vidi razjàsniti
