sàslušati
sàslušati (koga) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. sàslušān, gl. im. saslušánje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| saslušati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | saslušam |
| 2. | saslušaš |
| 3. | sasluša |
| množina | |
| 1. | saslušamo |
| 2. | saslušate |
| 3. | saslušaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | saslušat ću |
| 2. | saslušat ćeš |
| 3. | saslušat će |
| množina | |
| 1. | saslušat ćemo |
| 2. | saslušat ćete |
| 3. | saslušat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | saslušah |
| 2. | sasluša |
| 3. | sasluša |
| množina | |
| 1. | saslušasmo |
| 2. | saslušaste |
| 3. | saslušaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | saslušao sam |
| 2. | saslušao si |
| 3. | saslušao je |
| množina | |
| 1. | saslušali smo |
| 2. | saslušali ste |
| 3. | saslušali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam saslušao |
| 2. | bio si saslušao |
| 3. | bio je saslušao |
| množina | |
| 1. | bili smo saslušali |
| 2. | bili ste saslušali |
| 3. | bili su saslušali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | saslušaj |
| množina | |
| 1. | saslušajmo |
| 2. | saslušajte |
| glagolski prilog prošli | |
| saslušavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| saslušao, saslušala, saslušalo | |
| saslušali, saslušale, saslušala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| saslušan, saslušana, saslušano | |
| saslušani, saslušane, saslušana | |
Definicija
| 1. | slušati što tko govori od početka do kraja s posebnom pozornošću i s obzirom na sadržaj onoga što govori [saslušati do kraja] |
| 2. | postavljati pitanja u izraženom i sličnom policijskom ili pravnom postupku i čuti odgovore na njih, obaviti saslušanje, preslušati (1) |
