slȕšati
slȕšati nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| slušati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | slušam |
| 2. | slušaš |
| 3. | sluša |
| množina | |
| 1. | slušamo |
| 2. | slušate |
| 3. | slušaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | slušat ću |
| 2. | slušat ćeš |
| 3. | slušat će |
| množina | |
| 1. | slušat ćemo |
| 2. | slušat ćete |
| 3. | slušat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | slušah |
| 2. | slušaše |
| 3. | slušaše |
| množina | |
| 1. | slušasmo |
| 2. | slušaste |
| 3. | slušahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | slušao sam |
| 2. | slušao si |
| 3. | slušao je |
| množina | |
| 1. | slušali smo |
| 2. | slušali ste |
| 3. | slušali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam slušao |
| 2. | bio si slušao |
| 3. | bio je slušao |
| množina | |
| 1. | bili smo slušali |
| 2. | bili ste slušali |
| 3. | bili su slušali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | slušaj |
| množina | |
| 1. | slušajmo |
| 2. | slušajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| slušajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| slušao, slušala, slušalo | |
| slušali, slušale, slušala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| slušan, slušana, slušano | |
| slušani, slušane, slušana | |
Definicija
| 1. | (što) a. primati sluhom (govor, zvukove) b. biti nazočan; prisustvovati predavanjima [slušati predavanja] |
| 2. | (koga) pridržavati se čijih uputa, savjeta |
| 3. | (se) slušati jedan drugoga, čuti jedan drugoga, imati smisla za mišljenje drugoga, biti u dijalogu, usp. čuti |
Frazeologija
⃟ do slušanja 1. do onda kad opet budemo slušali (koncert i sl.) 2. (njem. kalk.) neol. formula u razgovorima i odjavama na radiju; do čuvenja, doviđenja pren. razg.;
gladan bi ga (čovjek) slušao, v. gladan ⃟;
slušaj! (slušajte!), usp. čuj!, čujte!, v. čuti ⃟;
slušaj ti! 1. uvod u riječi koje najavljuju mlađem ili nižem po rangu neku oštru pouku koju mora uzeti na znanje, ono prema čemu se mora ravnati i sl. [Slušaj ti! naučit ću ja tebe redu!] 2. grub uvod, blizak početku svađe, kad govornik prelazi na »ti« prema onome kome je do tada davao »vi« [A: Ja sam bio prvi u redu B: Vi ste došli poslije mene A: Slušaj ti, nemoj ti mene praviti budalom!] 3. fam. (ob. u vedrijem raspoloženju kad se u prisnom tonu želi reći ili savjetovati nešto onome s kojim se inače tako razgovara i kad se daje dobar savjet) [slušaj ti, nosi ti ovaj kišobran u muzej, a ne da se ja sramotim kad mi ga ti posudiš]
gladan bi ga (čovjek) slušao, v. gladan ⃟;
slušaj! (slušajte!), usp. čuj!, čujte!, v. čuti ⃟;
slušaj ti! 1. uvod u riječi koje najavljuju mlađem ili nižem po rangu neku oštru pouku koju mora uzeti na znanje, ono prema čemu se mora ravnati i sl. [Slušaj ti! naučit ću ja tebe redu!] 2. grub uvod, blizak početku svađe, kad govornik prelazi na »ti« prema onome kome je do tada davao »vi« [A: Ja sam bio prvi u redu B: Vi ste došli poslije mene A: Slušaj ti, nemoj ti mene praviti budalom!] 3. fam. (ob. u vedrijem raspoloženju kad se u prisnom tonu želi reći ili savjetovati nešto onome s kojim se inače tako razgovara i kad se daje dobar savjet) [slušaj ti, nosi ti ovaj kišobran u muzej, a ne da se ja sramotim kad mi ga ti posudiš]
Etimologija
✧ vidi slẉh
