promeškòljiti
promeškòljiti (se) svrš. 〈prez. promèškoljīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. rad. promeškòljio/promeškòljila (se) ž〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| promeškoljiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | promeškoljim |
| 2. | promeškoljiš |
| 3. | promeškolji |
| množina | |
| 1. | promeškoljimo |
| 2. | promeškoljite |
| 3. | promeškolje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | promeškoljit ću |
| 2. | promeškoljit ćeš |
| 3. | promeškoljit će |
| množina | |
| 1. | promeškoljit ćemo |
| 2. | promeškoljit ćete |
| 3. | promeškoljit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | promeškoljih |
| 2. | promeškolji |
| 3. | promeškolji |
| množina | |
| 1. | promeškoljismo |
| 2. | promeškoljiste |
| 3. | promeškoljiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | promeškoljio sam |
| 2. | promeškoljio si |
| 3. | promeškoljio je |
| množina | |
| 1. | promeškoljili smo |
| 2. | promeškoljili ste |
| 3. | promeškoljili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam promeškoljio |
| 2. | bio si promeškoljio |
| 3. | bio je promeškoljio |
| množina | |
| 1. | bili smo promeškoljili |
| 2. | bili ste promeškoljili |
| 3. | bili su promeškoljili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | promeškolji |
| množina | |
| 1. | promeškoljimo |
| 2. | promeškoljite |
| glagolski prilog prošli | |
| promeškoljivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| promeškoljio, promeškoljila, promeškoljilo | |
| promeškoljili, promeškoljile, promeškoljila | |
Definicija
meškoljiti se neko vrijeme
Etimologija
✧ pro-4 + v. meškoljiti se
