meškòljiti se
meškòljiti se nesvrš. 〈prez. -īm se, pril. sad. -ljēći se, gl. im. -ljēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| meškoljiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | meškoljim |
| 2. | meškoljiš |
| 3. | meškolji |
| množina | |
| 1. | meškoljimo |
| 2. | meškoljite |
| 3. | meškolje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | meškoljit ću |
| 2. | meškoljit ćeš |
| 3. | meškoljit će |
| množina | |
| 1. | meškoljit ćemo |
| 2. | meškoljit ćete |
| 3. | meškoljit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | meškoljah |
| 2. | meškoljaše |
| 3. | meškoljaše |
| množina | |
| 1. | meškoljasmo |
| 2. | meškoljaste |
| 3. | meškoljahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | meškoljio sam |
| 2. | meškoljio si |
| 3. | meškoljio je |
| množina | |
| 1. | meškoljili smo |
| 2. | meškoljili ste |
| 3. | meškoljili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam meškoljio |
| 2. | bio si meškoljio |
| 3. | bio je meškoljio |
| množina | |
| 1. | bili smo meškoljili |
| 2. | bili ste meškoljili |
| 3. | bili su meškoljili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | meškolji |
| množina | |
| 1. | meškoljimo |
| 2. | meškoljite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| meškoljeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| meškoljio, meškoljila, meškoljilo | |
| meškoljili, meškoljile, meškoljila | |
Definicija
micati se, gnijezditi se na mjestu u neprilici, dosadi, nervozi itd.
Etimologija
✧ ekspr.
