priùštiti
priùštiti (komu što) svrš. 〈prez. prìuštīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. prìušten〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| priuštiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | priuštim |
| 2. | priuštiš |
| 3. | priušti |
| množina | |
| 1. | priuštimo |
| 2. | priuštite |
| 3. | priušte |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | priuštit ću |
| 2. | priuštit ćeš |
| 3. | priuštit će |
| množina | |
| 1. | priuštit ćemo |
| 2. | priuštit ćete |
| 3. | priuštit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | priuštih |
| 2. | priušti |
| 3. | priušti |
| množina | |
| 1. | priuštismo |
| 2. | priuštiste |
| 3. | priuštiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | priuštio sam |
| 2. | priuštio si |
| 3. | priuštio je |
| množina | |
| 1. | priuštili smo |
| 2. | priuštili ste |
| 3. | priuštili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam priuštio |
| 2. | bio si priuštio |
| 3. | bio je priuštio |
| množina | |
| 1. | bili smo priuštili |
| 2. | bili ste priuštili |
| 3. | bili su priuštili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | priušti |
| množina | |
| 1. | priuštimo |
| 2. | priuštite |
| glagolski prilog prošli | |
| priuštivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| priuštio, priuštila, priuštilo | |
| priuštili, priuštile, priuštila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| priušten, priuštena, priušteno | |
| priušteni, priuštene, priuštena | |
Definicija
| 1. | omogućiti komu da što uzme/poduzme/uradi/ostvari, ostvariti što željeno i zamišljeno |
| 2. | dati s veseljem [priuštit ću mu ugodno ljetovanje] |
| 3. | dati kome na štetu [rado bih mu priuštio ovakvu nesreću] |
| 4. | (sebi/si što) omogućiti sebi, ostvariti uz kakvo odricanje [to ću si priuštiti iako mnogo košta] |
| 5. | razg. osvetiti se kome, vratiti milo za drago [priuštio sam si ga (ju)] |
Etimologija
✧ pri- + prasl. *učьtiti, v. učtiv
