probúšiti
probúšiti (što, se) svrš. 〈prez. pròbūšīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pròbūšen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| probušiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | probušim |
| 2. | probušiš |
| 3. | probuši |
| množina | |
| 1. | probušimo |
| 2. | probušite |
| 3. | probuše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | probušit ću |
| 2. | probušit ćeš |
| 3. | probušit će |
| množina | |
| 1. | probušit ćemo |
| 2. | probušit ćete |
| 3. | probušit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | probuših |
| 2. | probuši |
| 3. | probuši |
| množina | |
| 1. | probušismo |
| 2. | probušiste |
| 3. | probušiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | probušio sam |
| 2. | probušio si |
| 3. | probušio je |
| množina | |
| 1. | probušili smo |
| 2. | probušili ste |
| 3. | probušili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam probušio |
| 2. | bio si probušio |
| 3. | bio je probušio |
| množina | |
| 1. | bili smo probušili |
| 2. | bili ste probušili |
| 3. | bili su probušili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | probuši |
| množina | |
| 1. | probušimo |
| 2. | probušite |
| glagolski prilog prošli | |
| probušivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| probušio, probušila, probušilo | |
| probušili, probušile, probušila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| probušen, probušena, probušeno | |
| probušeni, probušene, probušena | |
Definicija
bušenjem načiniti rupu s jednog kraja na drugi [probušiti dasku; probušiti uši]
Etimologija
✧ pro-4 + v. bušiti
