prokẕčiti
prokẕčiti (što) svrš. 〈prez. pròkrčīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pròkrčen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prokrčiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prokrčim |
| 2. | prokrčiš |
| 3. | prokrči |
| množina | |
| 1. | prokrčimo |
| 2. | prokrčite |
| 3. | prokrče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prokrčit ću |
| 2. | prokrčit ćeš |
| 3. | prokrčit će |
| množina | |
| 1. | prokrčit ćemo |
| 2. | prokrčit ćete |
| 3. | prokrčit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | prokrčih |
| 2. | prokrči |
| 3. | prokrči |
| množina | |
| 1. | prokrčismo |
| 2. | prokrčiste |
| 3. | prokrčiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prokrčio sam |
| 2. | prokrčio si |
| 3. | prokrčio je |
| množina | |
| 1. | prokrčili smo |
| 2. | prokrčili ste |
| 3. | prokrčili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prokrčio |
| 2. | bio si prokrčio |
| 3. | bio je prokrčio |
| množina | |
| 1. | bili smo prokrčili |
| 2. | bili ste prokrčili |
| 3. | bili su prokrčili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prokrči |
| množina | |
| 1. | prokrčimo |
| 2. | prokrčite |
| glagolski prilog prošli | |
| prokrčivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prokrčio, prokrčila, prokrčilo | |
| prokrčili, prokrčile, prokrčila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| prokrčen, prokrčena, prokrčeno | |
| prokrčeni, prokrčene, prokrčena | |
Definicija
krčeći ukloniti prepreke, smetnje i sl.; iskrčiti [prokrčiti šumu]
Frazeologija
⃟ prokrčiti put stvoriti uvjete da se što ostvari;
prokrčiti sebi put vlastitim snagama osigurati sebi uvjete za uspjeh u životu
prokrčiti sebi put vlastitim snagama osigurati sebi uvjete za uspjeh u životu
Etimologija
✧ pro-4 + v. krčiti
