prokrváriti
prokrváriti () svrš. 〈prez. prokẕvārīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. prokẕvāren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prokrvariti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prokrvarim |
| 2. | prokrvariš |
| 3. | prokrvari |
| množina | |
| 1. | prokrvarimo |
| 2. | prokrvarite |
| 3. | prokrvare |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prokrvarit ću |
| 2. | prokrvarit ćeš |
| 3. | prokrvarit će |
| množina | |
| 1. | prokrvarit ćemo |
| 2. | prokrvarit ćete |
| 3. | prokrvarit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | prokrvarih |
| 2. | prokrvari |
| 3. | prokrvari |
| množina | |
| 1. | prokrvarismo |
| 2. | prokrvariste |
| 3. | prokrvariše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prokrvario sam |
| 2. | prokrvario si |
| 3. | prokrvario je |
| množina | |
| 1. | prokrvarili smo |
| 2. | prokrvarili ste |
| 3. | prokrvarili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prokrvario |
| 2. | bio si prokrvario |
| 3. | bio je prokrvario |
| množina | |
| 1. | bili smo prokrvarili |
| 2. | bili ste prokrvarili |
| 3. | bili su prokrvarili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prokrvari |
| množina | |
| 1. | prokrvarimo |
| 2. | prokrvarite |
| glagolski prilog prošli | |
| prokrvarivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prokrvario, prokrvarila, prokrvarilo | |
| prokrvarili, prokrvarile, prokrvarila | |
Definicija
| 1. | početi krvariti [rana je prokrvarila] |
| 2. | pren. biti prožet patnjom zbog koga/za kim [srce mu je prokrvarilo] |
