prokrijumčáriti
prokrijumčáriti svrš. 〈prez. prokrijùmčārīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. prokrijùmčāren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prokrijumčariti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prokrijumčarim |
| 2. | prokrijumčariš |
| 3. | prokrijumčari |
| množina | |
| 1. | prokrijumčarimo |
| 2. | prokrijumčarite |
| 3. | prokrijumčare |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prokrijumčarit ću |
| 2. | prokrijumčarit ćeš |
| 3. | prokrijumčarit će |
| množina | |
| 1. | prokrijumčarit ćemo |
| 2. | prokrijumčarit ćete |
| 3. | prokrijumčarit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | prokrijumčarih |
| 2. | prokrijumčari |
| 3. | prokrijumčari |
| množina | |
| 1. | prokrijumčarismo |
| 2. | prokrijumčariste |
| 3. | prokrijumčariše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prokrijumčario sam |
| 2. | prokrijumčario si |
| 3. | prokrijumčario je |
| množina | |
| 1. | prokrijumčarili smo |
| 2. | prokrijumčarili ste |
| 3. | prokrijumčarili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prokrijumčario |
| 2. | bio si prokrijumčario |
| 3. | bio je prokrijumčario |
| množina | |
| 1. | bili smo prokrijumčarili |
| 2. | bili ste prokrijumčarili |
| 3. | bili su prokrijumčarili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prokrijumčari |
| množina | |
| 1. | prokrijumčarimo |
| 2. | prokrijumčarite |
| glagolski prilog prošli | |
| prokrijumčarivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prokrijumčario, prokrijumčarila, prokrijumčarilo | |
| prokrijumčarili, prokrijumčarile, prokrijumčarila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| prokrijumčaren, prokrijumčarena, prokrijumčareno | |
| prokrijumčareni, prokrijumčarene, prokrijumčarena | |
Definicija
| 1. | (što) a. krijumčareći prenijeti, prevesti (preko granice) [prokrijumčariti oružje]; prošvercati b. pren. na nedopušten način izvršiti što, doći do čega |
| 2. | (se) provući se krišom na neprimjetan (ob. nezakonit) način [prokrijumčariti se na tuđi teritorij] |
Etimologija
✧ pro-4 + v. krijumčariti
