krijumčáriti
krijumčáriti (što) nesvrš. 〈prez. krijùmčārīm, pril. sad. -rēći, prid. trp. krijùmčāren, gl. im. -rēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| krijumčariti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | krijumčarim |
| 2. | krijumčariš |
| 3. | krijumčari |
| množina | |
| 1. | krijumčarimo |
| 2. | krijumčarite |
| 3. | krijumčare |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | krijumčarit ću |
| 2. | krijumčarit ćeš |
| 3. | krijumčarit će |
| množina | |
| 1. | krijumčarit ćemo |
| 2. | krijumčarit ćete |
| 3. | krijumčarit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | krijumčarah |
| 2. | krijumčaraše |
| 3. | krijumčaraše |
| množina | |
| 1. | krijumčarasmo |
| 2. | krijumčaraste |
| 3. | krijumčarahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | krijumčario sam |
| 2. | krijumčario si |
| 3. | krijumčario je |
| množina | |
| 1. | krijumčarili smo |
| 2. | krijumčarili ste |
| 3. | krijumčarili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam krijumčario |
| 2. | bio si krijumčario |
| 3. | bio je krijumčario |
| množina | |
| 1. | bili smo krijumčarili |
| 2. | bili ste krijumčarili |
| 3. | bili su krijumčarili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | krijumčari |
| množina | |
| 1. | krijumčarimo |
| 2. | krijumčarite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| krijumčareći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| krijumčario, krijumčarila, krijumčarilo | |
| krijumčarili, krijumčarile, krijumčarila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| krijumčaren, krijumčarena, krijumčareno | |
| krijumčareni, krijumčarene, krijumčarena | |
Definicija
prenositi robu (ob. preko granice) tako da se izbjegnu propisi o plaćanju carine ili propisi o zabrani prenošenja [krijumčarena roba]
