prokušávati
prokušávati (što) nesvrš. 〈prez. prokùšāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prokušavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prokušavam |
| 2. | prokušavaš |
| 3. | prokušava |
| množina | |
| 1. | prokušavamo |
| 2. | prokušavate |
| 3. | prokušavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prokušavat ću |
| 2. | prokušavat ćeš |
| 3. | prokušavat će |
| množina | |
| 1. | prokušavat ćemo |
| 2. | prokušavat ćete |
| 3. | prokušavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | prokušavah |
| 2. | prokušavaše |
| 3. | prokušavaše |
| množina | |
| 1. | prokušavasmo |
| 2. | prokušavaste |
| 3. | prokušavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prokušavao sam |
| 2. | prokušavao si |
| 3. | prokušavao je |
| množina | |
| 1. | prokušavali smo |
| 2. | prokušavali ste |
| 3. | prokušavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prokušavao |
| 2. | bio si prokušavao |
| 3. | bio je prokušavao |
| množina | |
| 1. | bili smo prokušavali |
| 2. | bili ste prokušavali |
| 3. | bili su prokušavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prokušavaj |
| množina | |
| 1. | prokušavajmo |
| 2. | prokušavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| prokušavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prokušavao, prokušavala, prokušavalo | |
| prokušavali, prokušavale, prokušavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| prokušavan, prokušavana, prokušavano | |
| prokušavani, prokušavane, prokušavana | |
Etimologija
✧ vidi pròkušati
