pròkušati
pròkušati (što) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. pròkušān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prokušati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prokušam |
| 2. | prokušaš |
| 3. | prokuša |
| množina | |
| 1. | prokušamo |
| 2. | prokušate |
| 3. | prokušaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prokušat ću |
| 2. | prokušat ćeš |
| 3. | prokušat će |
| množina | |
| 1. | prokušat ćemo |
| 2. | prokušat ćete |
| 3. | prokušat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | prokušah |
| 2. | prokuša |
| 3. | prokuša |
| množina | |
| 1. | prokušasmo |
| 2. | prokušaste |
| 3. | prokušaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prokušao sam |
| 2. | prokušao si |
| 3. | prokušao je |
| množina | |
| 1. | prokušali smo |
| 2. | prokušali ste |
| 3. | prokušali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prokušao |
| 2. | bio si prokušao |
| 3. | bio je prokušao |
| množina | |
| 1. | bili smo prokušali |
| 2. | bili ste prokušali |
| 3. | bili su prokušali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prokušaj |
| množina | |
| 1. | prokušajmo |
| 2. | prokušajte |
| glagolski prilog prošli | |
| prokušavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prokušao, prokušala, prokušalo | |
| prokušali, prokušale, prokušala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| prokušan, prokušana, prokušano | |
| prokušani, prokušane, prokušana | |
Definicija
provjeriti, isprobati valjanost čega
Etimologija
✧ pro-4 + v. kušati
