prohújati
prohújati () svrš. 〈prez. prohújīm, pril. pr. -āvši, prid. rad. prohújao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prohujati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prohujam |
| 2. | prohujaš |
| 3. | prohuja |
| množina | |
| 1. | prohujamo |
| 2. | prohujate |
| 3. | prohujaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prohujat ću |
| 2. | prohujat ćeš |
| 3. | prohujat će |
| množina | |
| 1. | prohujat ćemo |
| 2. | prohujat ćete |
| 3. | prohujat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | prohujah |
| 2. | prohuja |
| 3. | prohuja |
| množina | |
| 1. | prohujasmo |
| 2. | prohujaste |
| 3. | prohujaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prohujao sam |
| 2. | prohujao si |
| 3. | prohujao je |
| množina | |
| 1. | prohujali smo |
| 2. | prohujali ste |
| 3. | prohujali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prohujao |
| 2. | bio si prohujao |
| 3. | bio je prohujao |
| množina | |
| 1. | bili smo prohujali |
| 2. | bili ste prohujali |
| 3. | bili su prohujali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prohujaj |
| množina | |
| 1. | prohujajmo |
| 2. | prohujajte |
| glagolski prilog prošli | |
| prohujavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prohujao, prohujala, prohujalo | |
| prohujali, prohujale, prohujala | |
Definicija
| 1. | proći, proletjeti hujeći (ob. o vjetru) |
| 2. | pren. brzo proći, minuti, proteći (o vremenu, osjećajima, uspomenama i sl.) [godine su prohujale] |
