propitívati
propitívati (koga, se) nesvrš. 〈prez. propìtujēm, pril. sad. propìtujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| propitivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | propitujem |
| 2. | propituješ |
| 3. | propituje |
| množina | |
| 1. | propitujemo |
| 2. | propitujete |
| 3. | propituju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | propitivat ću |
| 2. | propitivat ćeš |
| 3. | propitivat će |
| množina | |
| 1. | propitivat ćemo |
| 2. | propitivat ćete |
| 3. | propitivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | propitivah |
| 2. | propitivaše |
| 3. | propitivaše |
| množina | |
| 1. | propitivasmo |
| 2. | propitivaste |
| 3. | propitivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | propitivao sam |
| 2. | propitivao si |
| 3. | propitivao je |
| množina | |
| 1. | propitivali smo |
| 2. | propitivali ste |
| 3. | propitivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam propitivao |
| 2. | bio si propitivao |
| 3. | bio je propitivao |
| množina | |
| 1. | bili smo propitivali |
| 2. | bili ste propitivali |
| 3. | bili su propitivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | propituj |
| množina | |
| 1. | propitujmo |
| 2. | propitujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| propitujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| propitivao, propitivala, propitivalo | |
| propitivali, propitivale, propitivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| propitivan, propitivana, propitivano | |
| propitivani, propitivane, propitivana | |
Etimologija
✧ vidi propítati
