propítati
propítati svrš. 〈prez. pròpītām, pril. pr. -āvši, prid. trp. pròpītān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| propitati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | propitam |
| 2. | propitaš |
| 3. | propita |
| množina | |
| 1. | propitamo |
| 2. | propitate |
| 3. | propitaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | propitat ću |
| 2. | propitat ćeš |
| 3. | propitat će |
| množina | |
| 1. | propitat ćemo |
| 2. | propitat ćete |
| 3. | propitat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | propitah |
| 2. | propita |
| 3. | propita |
| množina | |
| 1. | propitasmo |
| 2. | propitaste |
| 3. | propitaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | propitao sam |
| 2. | propitao si |
| 3. | propitao je |
| množina | |
| 1. | propitali smo |
| 2. | propitali ste |
| 3. | propitali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam propitao |
| 2. | bio si propitao |
| 3. | bio je propitao |
| množina | |
| 1. | bili smo propitali |
| 2. | bili ste propitali |
| 3. | bili su propitali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | propitaj |
| množina | |
| 1. | propitajmo |
| 2. | propitajte |
| glagolski prilog prošli | |
| propitavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| propitao, propitala, propitalo | |
| propitali, propitale, propitala | |
Definicija
| 1. | (se) na više mjesta pitati; raspitati se, informirati se [propitati o obiteljskim prilikama] |
| 2. | (koga, što) pitati više osoba (ob. učenika) ili postaviti jednom više raznih pitanja [oštro propitati staro gradivo; propitati sve koji nisu bili na nastavi] |
Etimologija
✧ pro-4 + v. pítati
