srȅćōm
srȅćōm
Definicija
| 1. | pril. pomoću sreće, uz pomoć sreće, tako što je poslužila sreća [prvi zgoditak postigli su samo srećom] |
| 2. | čest. izražava sretnu okolnost [imao sam srećom dosta novaca uza se nasreću, hvala Bogu, ipak] |
| 3. | (po koga) tako što sam (si, je itd.) imao sreću [srećom po nas, nitko nije potezao to nezgodno pitanje] |
Etimologija
✧ vidi srȅća
