spašávati
spašávati (spasávati) (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. spàšāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| spašavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | spašavam |
| 2. | spašavaš |
| 3. | spašava |
| množina | |
| 1. | spašavamo |
| 2. | spašavate |
| 3. | spašavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | spašavat ću |
| 2. | spašavat ćeš |
| 3. | spašavat će |
| množina | |
| 1. | spašavat ćemo |
| 2. | spašavat ćete |
| 3. | spašavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | spašavah |
| 2. | spašavaše |
| 3. | spašavaše |
| množina | |
| 1. | spašavasmo |
| 2. | spašavaste |
| 3. | spašavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | spašavao sam |
| 2. | spašavao si |
| 3. | spašavao je |
| množina | |
| 1. | spašavali smo |
| 2. | spašavali ste |
| 3. | spašavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam spašavao |
| 2. | bio si spašavao |
| 3. | bio je spašavao |
| množina | |
| 1. | bili smo spašavali |
| 2. | bili ste spašavali |
| 3. | bili su spašavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | spašavaj |
| množina | |
| 1. | spašavajmo |
| 2. | spašavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| spašavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| spašavao, spašavala, spašavalo | |
| spašavali, spašavale, spašavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| spašavan, spašavana, spašavano | |
| spašavani, spašavane, spašavana | |
Etimologija
✧ vidi spȃs
