stvȑdnuti se
stvȑdnuti se svrš. 〈prez. -ēm se, pril. pr. -ūvši se, prid. trp. stvȑdnūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| stvrdnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | stvrdnem |
| 2. | stvrdneš |
| 3. | stvrdne |
| množina | |
| 1. | stvrdnemo |
| 2. | stvrdnete |
| 3. | stvrdnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | stvrdnut ću |
| 2. | stvrdnut ćeš |
| 3. | stvrdnut će |
| množina | |
| 1. | stvrdnut ćemo |
| 2. | stvrdnut ćete |
| 3. | stvrdnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | stvrdnuh |
| 2. | stvrdnu |
| 3. | stvrdnu |
| množina | |
| 1. | stvrdnusmo |
| 2. | stvrdnuste |
| 3. | stvrdnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | stvrdnuo sam |
| 2. | stvrdnuo si |
| 3. | stvrdnuo je |
| množina | |
| 1. | stvrdnuli smo |
| 2. | stvrdnuli ste |
| 3. | stvrdnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam stvrdnuo |
| 2. | bio si stvrdnuo |
| 3. | bio je stvrdnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo stvrdnuli |
| 2. | bili ste stvrdnuli |
| 3. | bili su stvrdnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | stvrdni |
| množina | |
| 1. | stvrdnimo |
| 2. | stvrdnite |
| glagolski prilog prošli | |
| stvrdnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| stvrdnuo, stvrdnula, stvrdnulo | |
| stvrdnuli, stvrdnule, stvrdnula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| stvrdnut, stvrdnuta, stvrdnuto | |
| stvrdnuti, stvrdnute, stvrdnuta | |
Etimologija
✧ s (a)- + v. tvrd
