strȕgnuti
strȕgnuti svrš. 〈prez. -ēm, pril. pr. -ūvši, imp. strȕgni, prid. rad. strȕgnuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| strugnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | strugnem |
| 2. | strugneš |
| 3. | strugne |
| množina | |
| 1. | strugnemo |
| 2. | strugnete |
| 3. | strugnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | strugnut ću |
| 2. | strugnut ćeš |
| 3. | strugnut će |
| množina | |
| 1. | strugnut ćemo |
| 2. | strugnut ćete |
| 3. | strugnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | strugnuh / strugoh |
| 2. | strugnu / struže |
| 3. | strugnu / struže |
| množina | |
| 1. | strugnusmo / strugosmo |
| 2. | strugnuste / strugoste |
| 3. | strugnuše / strugoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | strugnuo sam |
| 2. | strugnuo si |
| 3. | strugnuo je |
| množina | |
| 1. | strugnuli smo |
| 2. | strugnuli ste |
| 3. | strugnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam strugnuo |
| 2. | bio si strugnuo |
| 3. | bio je strugnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo strugnuli |
| 2. | bili ste strugnuli |
| 3. | bili su strugnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | strugni |
| množina | |
| 1. | strugnimo |
| 2. | strugnite |
| glagolski prilog prošli | |
| strugnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| strugnuo, strugnula, strugnulo | |
| strugnuli, strugnule, strugnula | |
Definicija
| 1. | (što), v. strugati |
| 2. | () pren. razg. pobjeći krišom, potajno, izgubiti se |
Etimologija
✧ vidi strúgati
