supròtstavljati
supròtstavljati (se, što) nesvrš. 〈prez. supròtstavljām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| suprotstavljati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | suprotstavljam |
| 2. | suprotstavljaš |
| 3. | suprotstavlja |
| množina | |
| 1. | suprotstavljamo |
| 2. | suprotstavljate |
| 3. | suprotstavljaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | suprotstavljat ću |
| 2. | suprotstavljat ćeš |
| 3. | suprotstavljat će |
| množina | |
| 1. | suprotstavljat ćemo |
| 2. | suprotstavljat ćete |
| 3. | suprotstavljat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | suprotstavljah |
| 2. | suprotstavljaše |
| 3. | suprotstavljaše |
| množina | |
| 1. | suprotstavljasmo |
| 2. | suprotstavljaste |
| 3. | suprotstavljahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | suprotstavljao sam |
| 2. | suprotstavljao si |
| 3. | suprotstavljao je |
| množina | |
| 1. | suprotstavljali smo |
| 2. | suprotstavljali ste |
| 3. | suprotstavljali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam suprotstavljao |
| 2. | bio si suprotstavljao |
| 3. | bio je suprotstavljao |
| množina | |
| 1. | bili smo suprotstavljali |
| 2. | bili ste suprotstavljali |
| 3. | bili su suprotstavljali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | suprotstavljaj |
| množina | |
| 1. | suprotstavljajmo |
| 2. | suprotstavljajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| suprotstavljajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| suprotstavljao, suprotstavljala, suprotstavljalo | |
| suprotstavljali, suprotstavljale, suprotstavljala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| suprotstavljan, suprotstavljana, suprotstavljano | |
| suprotstavljani, suprotstavljane, suprotstavljana | |
Etimologija
✧ vidi supròtstaviti
