supròtstaviti
supròtstaviti svrš. 〈prez. supròtstavīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. supròtstavljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| suprotstaviti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | suprotstavim |
| 2. | suprotstaviš |
| 3. | suprotstavi |
| množina | |
| 1. | suprotstavimo |
| 2. | suprotstavite |
| 3. | suprotstave |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | suprotstavit ću |
| 2. | suprotstavit ćeš |
| 3. | suprotstavit će |
| množina | |
| 1. | suprotstavit ćemo |
| 2. | suprotstavit ćete |
| 3. | suprotstavit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | suprotstavih |
| 2. | suprotstavi |
| 3. | suprotstavi |
| množina | |
| 1. | suprotstavismo |
| 2. | suprotstaviste |
| 3. | suprotstaviše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | suprotstavio sam |
| 2. | suprotstavio si |
| 3. | suprotstavio je |
| množina | |
| 1. | suprotstavili smo |
| 2. | suprotstavili ste |
| 3. | suprotstavili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam suprotstavio |
| 2. | bio si suprotstavio |
| 3. | bio je suprotstavio |
| množina | |
| 1. | bili smo suprotstavili |
| 2. | bili ste suprotstavili |
| 3. | bili su suprotstavili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | suprotstavi |
| množina | |
| 1. | suprotstavimo |
| 2. | suprotstavite |
| glagolski prilog prošli | |
| suprotstavivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| suprotstavio, suprotstavila, suprotstavilo | |
| suprotstavili, suprotstavile, suprotstavila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| suprotstavljen, suprotstavljena, suprotstavljeno | |
| suprotstavljeni, suprotstavljene, suprotstavljena | |
Definicija
| 1. | (se) usprotiviti se komu ili čemu, postaviti se u položaj onoga koji se opire, koji je u položaju protivnika, neprijatelja ili suparnika [suprotstaviti se mišljenju; suprotstaviti se agresoru; suprotstaviti se protivničkoj momčadi] |
| 2. | (što) postaviti što kao oprečan pojam ili suprotnost čemu, postaviti što kao predmet ili ideju koja se uspoređuje između dvojega, usporediti kao opreku |
