smrkávati se
smrkávati se nesvrš. 〈prez. smẕkāvām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| smrkavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | smrkavam |
| 2. | smrkavaš |
| 3. | smrkava |
| množina | |
| 1. | smrkavamo |
| 2. | smrkavate |
| 3. | smrkavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | smrkavat ću |
| 2. | smrkavat ćeš |
| 3. | smrkavat će |
| množina | |
| 1. | smrkavat ćemo |
| 2. | smrkavat ćete |
| 3. | smrkavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | smrkavah |
| 2. | smrkavaše |
| 3. | smrkavaše |
| množina | |
| 1. | smrkavasmo |
| 2. | smrkavaste |
| 3. | smrkavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | smrkavao sam |
| 2. | smrkavao si |
| 3. | smrkavao je |
| množina | |
| 1. | smrkavali smo |
| 2. | smrkavali ste |
| 3. | smrkavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam smrkavao |
| 2. | bio si smrkavao |
| 3. | bio je smrkavao |
| množina | |
| 1. | bili smo smrkavali |
| 2. | bili ste smrkavali |
| 3. | bili su smrkavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | smrkavaj |
| množina | |
| 1. | smrkavajmo |
| 2. | smrkavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| smrkavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| smrkavao, smrkavala, smrkavalo | |
| smrkavali, smrkavale, smrkavala | |
Etimologija
✧ vidi smȑknuti se
