isprèplesti
isprèplesti (što) svrš. 〈prez. ispreplètēm, pril. pr. -ēvši, imp. ispreplèti, prid. rad. isprèpleo, prid. trp. ispreplèten〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ispreplesti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | isprepletem |
| 2. | isprepleteš |
| 3. | ispreplete |
| množina | |
| 1. | isprepletemo |
| 2. | isprepletete |
| 3. | isprepletu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ispreplest ću |
| 2. | ispreplest ćeš |
| 3. | ispreplest će |
| množina | |
| 1. | ispreplest ćemo |
| 2. | ispreplest ćete |
| 3. | ispreplest će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | isprepletoh |
| 2. | ispreplete |
| 3. | ispreplete |
| množina | |
| 1. | isprepletosmo |
| 2. | isprepletoste |
| 3. | isprepletoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | isprepleo sam |
| 2. | isprepleo si |
| 3. | isprepleo je |
| množina | |
| 1. | isprepleli smo |
| 2. | isprepleli ste |
| 3. | isprepleli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam isprepleo |
| 2. | bio si isprepleo |
| 3. | bio je isprepleo |
| množina | |
| 1. | bili smo isprepleli |
| 2. | bili ste isprepleli |
| 3. | bili su isprepleli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | isprepleti |
| množina | |
| 1. | isprepletimo |
| 2. | isprepletite |
| glagolski prilog prošli | |
| isprepletavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| isprepleo, ispreplela, ispreplelo | |
| isprepleli, ispreplele, ispreplela | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| isprepleten, isprepletena, isprepleteno | |
| isprepleteni, isprepletene, isprepletena | |
Definicija
| 1. | preplesti sve redom |
| 2. | izmiješati, stvoriti raznolikost, teško raskidive veze, usp. plesti |
Etimologija
✧ is- + v. preplesti
