iskopčávati
iskopčávati nesvrš. 〈prez. iskòpčāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| iskopčavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | iskopčavam |
| 2. | iskopčavaš |
| 3. | iskopčava |
| množina | |
| 1. | iskopčavamo |
| 2. | iskopčavate |
| 3. | iskopčavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | iskopčavat ću |
| 2. | iskopčavat ćeš |
| 3. | iskopčavat će |
| množina | |
| 1. | iskopčavat ćemo |
| 2. | iskopčavat ćete |
| 3. | iskopčavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | iskopčavah |
| 2. | iskopčavaše |
| 3. | iskopčavaše |
| množina | |
| 1. | iskopčavasmo |
| 2. | iskopčavaste |
| 3. | iskopčavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | iskopčavao sam |
| 2. | iskopčavao si |
| 3. | iskopčavao je |
| množina | |
| 1. | iskopčavali smo |
| 2. | iskopčavali ste |
| 3. | iskopčavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam iskopčavao |
| 2. | bio si iskopčavao |
| 3. | bio je iskopčavao |
| množina | |
| 1. | bili smo iskopčavali |
| 2. | bili ste iskopčavali |
| 3. | bili su iskopčavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | iskopčavaj |
| množina | |
| 1. | iskopčavajmo |
| 2. | iskopčavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| iskopčavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| iskopčavao, iskopčavala, iskopčavalo | |
| iskopčavali, iskopčavale, iskopčavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| iskopčavan, iskopčavana, iskopčavano | |
| iskopčavani, iskopčavane, iskopčavana | |
Etimologija
✧ vidi iskòpčati
