iskobèljati se
iskobèljati se svrš. 〈prez. -ām se, pril. pr. -āvši se, prid. rad. iskobèljao se〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| iskobeljati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | iskobeljam |
| 2. | iskobeljaš |
| 3. | iskobelja |
| množina | |
| 1. | iskobeljamo |
| 2. | iskobeljate |
| 3. | iskobeljaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | iskobeljat ću |
| 2. | iskobeljat ćeš |
| 3. | iskobeljat će |
| množina | |
| 1. | iskobeljat ćemo |
| 2. | iskobeljat ćete |
| 3. | iskobeljat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | iskobeljah |
| 2. | iskobelja |
| 3. | iskobelja |
| množina | |
| 1. | iskobeljasmo |
| 2. | iskobeljaste |
| 3. | iskobeljaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | iskobeljao sam |
| 2. | iskobeljao si |
| 3. | iskobeljao je |
| množina | |
| 1. | iskobeljali smo |
| 2. | iskobeljali ste |
| 3. | iskobeljali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam iskobeljao |
| 2. | bio si iskobeljao |
| 3. | bio je iskobeljao |
| množina | |
| 1. | bili smo iskobeljali |
| 2. | bili ste iskobeljali |
| 3. | bili su iskobeljali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | iskobeljaj |
| množina | |
| 1. | iskobeljajmo |
| 2. | iskobeljajte |
| glagolski prilog prošli | |
| iskobeljavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| iskobeljao, iskobeljala, iskobeljalo | |
| iskobeljali, iskobeljale, iskobeljala | |
Definicija
razg. spretnim pokretom ili različitim radnjama, postupcima ili pothvatima izvući se iz teške situacije, loših prilika i sl.
Etimologija
✧ is- + v. kobeljati se
