ìsisati
ìsisati (što) svrš. 〈prez. ìsišēm, pril. pr. -āvši, imp. ìsiši, prid. trp. ìsisān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| isisati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | isisam |
| 2. | isisaš |
| 3. | isisa |
| množina | |
| 1. | isisamo |
| 2. | isisate |
| 3. | isisaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | isisat ću |
| 2. | isisat ćeš |
| 3. | isisat će |
| množina | |
| 1. | isisat ćemo |
| 2. | isisat ćete |
| 3. | isisat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | isisah |
| 2. | isisa |
| 3. | isisa |
| množina | |
| 1. | isisasmo |
| 2. | isisaste |
| 3. | isisaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | isisao sam |
| 2. | isisao si |
| 3. | isisao je |
| množina | |
| 1. | isisali smo |
| 2. | isisali ste |
| 3. | isisali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam isisao |
| 2. | bio si isisao |
| 3. | bio je isisao |
| množina | |
| 1. | bili smo isisali |
| 2. | bili ste isisali |
| 3. | bili su isisali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | isisaj |
| množina | |
| 1. | isisajmo |
| 2. | isisajte |
| glagolski prilog prošli | |
| isisavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| isisao, isisala, isisalo | |
| isisali, isisale, isisala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| isisan, isisana, isisano | |
| isisani, isisane, isisana | |
Definicija
| 1. | sisanjem izvući tekućinu iz čega |
| 2. | pren. iscrpsti, lišiti snage, osiromašiti koga, iscijediti koga (u pogledu fizičke snage, materijalnog stanja, novca itd.) |
Frazeologija
⃟ isisati što iz prsta tvrditi što bez osnove, izmisliti
