ispláknuti
ispláknuti svrš. 〈prez. ìsplāknēm, pril. pr. -ūvši, prid. trp. ìsplaknūt〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| isplaknuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | isplaknem |
| 2. | isplakneš |
| 3. | isplakne |
| množina | |
| 1. | isplaknemo |
| 2. | isplaknete |
| 3. | isplaknu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | isplaknut ću |
| 2. | isplaknut ćeš |
| 3. | isplaknut će |
| množina | |
| 1. | isplaknut ćemo |
| 2. | isplaknut ćete |
| 3. | isplaknut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | isplaknuh |
| 2. | isplaknu |
| 3. | isplaknu |
| množina | |
| 1. | isplaknusmo |
| 2. | isplaknuste |
| 3. | isplaknuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | isplaknuo sam |
| 2. | isplaknuo si |
| 3. | isplaknuo je |
| množina | |
| 1. | isplaknuli smo |
| 2. | isplaknuli ste |
| 3. | isplaknuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam isplaknuo |
| 2. | bio si isplaknuo |
| 3. | bio je isplaknuo |
| množina | |
| 1. | bili smo isplaknuli |
| 2. | bili ste isplaknuli |
| 3. | bili su isplaknuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | isplakni |
| množina | |
| 1. | isplaknimo |
| 2. | isplaknite |
| glagolski prilog prošli | |
| isplaknuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| isplaknuo, isplaknula, isplaknulo | |
| isplaknuli, isplaknule, isplaknula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| isplaknut, isplaknuta, isplaknuto | |
| isplaknuti, isplaknute, isplaknuta | |
Definicija
v. isplákati (2)
Etimologija
✧ vidi isplákati
