ìsplaziti
ìsplaziti svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ìsplažen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| isplaziti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | isplazim |
| 2. | isplaziš |
| 3. | isplazi |
| množina | |
| 1. | isplazimo |
| 2. | isplazite |
| 3. | isplaze |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | isplazit ću |
| 2. | isplazit ćeš |
| 3. | isplazit će |
| množina | |
| 1. | isplazit ćemo |
| 2. | isplazit ćete |
| 3. | isplazit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | isplazih |
| 2. | isplazi |
| 3. | isplazi |
| množina | |
| 1. | isplazismo |
| 2. | isplaziste |
| 3. | isplaziše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | isplazio sam |
| 2. | isplazio si |
| 3. | isplazio je |
| množina | |
| 1. | isplazili smo |
| 2. | isplazili ste |
| 3. | isplazili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam isplazio |
| 2. | bio si isplazio |
| 3. | bio je isplazio |
| množina | |
| 1. | bili smo isplazili |
| 2. | bili ste isplazili |
| 3. | bili su isplazili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | isplazi |
| množina | |
| 1. | isplazimo |
| 2. | isplazite |
| glagolski prilog prošli | |
| isplazivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| isplazio, isplazila, isplazilo | |
| isplazili, isplazile, isplazila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| isplažen, isplažena, isplaženo | |
| isplaženi, isplažene, isplažena | |
Definicija
| 1. | () izaći odnekud plazeći |
| 2. | (što) izbaciti, pokazati (o jeziku) [isplaziti jezik] |
Etimologija
✧ is- + v. plaziti
