iznèmoći
iznèmoći () svrš. 〈prez. iznèmognēm, pril. pr. iznèmogāvši, prid. rad. iznèmogao/iznèmogla ž〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| iznemoći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | iznemognem |
| 2. | iznemogneš |
| 3. | iznemogne |
| množina | |
| 1. | iznemognemo |
| 2. | iznemognete |
| 3. | iznemognu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | iznemoći ću |
| 2. | iznemoći ćeš |
| 3. | iznemoći će |
| množina | |
| 1. | iznemoći ćemo |
| 2. | iznemoći ćete |
| 3. | iznemoći će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | iznemogoh |
| 2. | iznemože |
| 3. | iznemože |
| množina | |
| 1. | iznemogosmo |
| 2. | iznemogoste |
| 3. | iznemogoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | iznemogao sam |
| 2. | iznemogao si |
| 3. | iznemogao je |
| množina | |
| 1. | iznemogli smo |
| 2. | iznemogli ste |
| 3. | iznemogli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam iznemogao |
| 2. | bio si iznemogao |
| 3. | bio je iznemogao |
| množina | |
| 1. | bili smo iznemogli |
| 2. | bili ste iznemogli |
| 3. | bili su iznemogli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | iznemogni |
| množina | |
| 1. | iznemognimo |
| 2. | iznemognite |
| glagolski prilog prošli | |
| iznemogavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| iznemogao, iznemogla, iznemoglo | |
| iznemogli, iznemogle, iznemogla | |
Definicija
izgubiti moć, izgubiti snagu; klonuti, malaksati
Etimologija
✧ iz- + v. nemoć
