iznenađívati
iznenađívati (koga, se) nesvrš. 〈prez. iznenàđujēm, pril. sad. iznenàđujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| iznenađivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | iznenađujem |
| 2. | iznenađuješ |
| 3. | iznenađuje |
| množina | |
| 1. | iznenađujemo |
| 2. | iznenađujete |
| 3. | iznenađuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | iznenađivat ću |
| 2. | iznenađivat ćeš |
| 3. | iznenađivat će |
| množina | |
| 1. | iznenađivat ćemo |
| 2. | iznenađivat ćete |
| 3. | iznenađivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | iznenađivah |
| 2. | iznenađivaše |
| 3. | iznenađivaše |
| množina | |
| 1. | iznenađivasmo |
| 2. | iznenađivaste |
| 3. | iznenađivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | iznenađivao sam |
| 2. | iznenađivao si |
| 3. | iznenađivao je |
| množina | |
| 1. | iznenađivali smo |
| 2. | iznenađivali ste |
| 3. | iznenađivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam iznenađivao |
| 2. | bio si iznenađivao |
| 3. | bio je iznenađivao |
| množina | |
| 1. | bili smo iznenađivali |
| 2. | bili ste iznenađivali |
| 3. | bili su iznenađivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | iznenađuj |
| množina | |
| 1. | iznenađujmo |
| 2. | iznenađujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| iznenađujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| iznenađivao, iznenađivala, iznenađivalo | |
| iznenađivali, iznenađivale, iznenađivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| iznenađivan, iznenađivana, iznenađivano | |
| iznenađivani, iznenađivane, iznenađivana | |
Etimologija
✧ vidi iznenáditi
