izmòriti
izmòriti (koga, što, se) svrš. 〈prez. ìzmorīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ìzmoren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izmoriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izmorim |
| 2. | izmoriš |
| 3. | izmori |
| množina | |
| 1. | izmorimo |
| 2. | izmorite |
| 3. | izmore |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izmorit ću |
| 2. | izmorit ćeš |
| 3. | izmorit će |
| množina | |
| 1. | izmorit ćemo |
| 2. | izmorit ćete |
| 3. | izmorit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izmorih |
| 2. | izmori |
| 3. | izmori |
| množina | |
| 1. | izmorismo |
| 2. | izmoriste |
| 3. | izmoriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izmorio sam |
| 2. | izmorio si |
| 3. | izmorio je |
| množina | |
| 1. | izmorili smo |
| 2. | izmorili ste |
| 3. | izmorili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izmorio |
| 2. | bio si izmorio |
| 3. | bio je izmorio |
| množina | |
| 1. | bili smo izmorili |
| 2. | bili ste izmorili |
| 3. | bili su izmorili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izmori |
| množina | |
| 1. | izmorimo |
| 2. | izmorite |
| glagolski prilog prošli | |
| izmorivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izmorio, izmorila, izmorilo | |
| izmorili, izmorile, izmorila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izmoren, izmorena, izmoreno | |
| izmoreni, izmorene, izmorena | |
Definicija
dovesti u stanje potpunog umora; iscrpsti (se)
Etimologija
✧ iz- + v. moriti
