izmámiti
izmámiti (što, koga) svrš. 〈prez. ìzmāmīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ìzmāmljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izmamiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izmamim |
| 2. | izmamiš |
| 3. | izmami |
| množina | |
| 1. | izmamimo |
| 2. | izmamite |
| 3. | izmame |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izmamit ću |
| 2. | izmamit ćeš |
| 3. | izmamit će |
| množina | |
| 1. | izmamit ćemo |
| 2. | izmamit ćete |
| 3. | izmamit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izmamih |
| 2. | izmami |
| 3. | izmami |
| množina | |
| 1. | izmamismo |
| 2. | izmamiste |
| 3. | izmamiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izmamio sam |
| 2. | izmamio si |
| 3. | izmamio je |
| množina | |
| 1. | izmamili smo |
| 2. | izmamili ste |
| 3. | izmamili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izmamio |
| 2. | bio si izmamio |
| 3. | bio je izmamio |
| množina | |
| 1. | bili smo izmamili |
| 2. | bili ste izmamili |
| 3. | bili su izmamili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izmami |
| množina | |
| 1. | izmamimo |
| 2. | izmamite |
| glagolski prilog prošli | |
| izmamivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izmamio, izmamila, izmamilo | |
| izmamili, izmamile, izmamila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izmamljen, izmamljena, izmamljeno | |
| izmamljeni, izmamljene, izmamljena | |
Definicija
| 1. | dobiti što upornim nastojanjem [izmamiti osmijeh; izmamiti novac]; isprositi, izvući |
| 2. | privući ljepotom ili čarom [sunce je izmamilo ljude u prirodu] |
Etimologija
✧ iz- + v. mamiti
