izmotávati
izmotávati (se) nesvrš. 〈prez. izmòtāvām (se), pril. sad. -ajūći (se), gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izmotavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izmotavam |
| 2. | izmotavaš |
| 3. | izmotava |
| množina | |
| 1. | izmotavamo |
| 2. | izmotavate |
| 3. | izmotavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izmotavat ću |
| 2. | izmotavat ćeš |
| 3. | izmotavat će |
| množina | |
| 1. | izmotavat ćemo |
| 2. | izmotavat ćete |
| 3. | izmotavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | izmotavah |
| 2. | izmotavaše |
| 3. | izmotavaše |
| množina | |
| 1. | izmotavasmo |
| 2. | izmotavaste |
| 3. | izmotavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izmotavao sam |
| 2. | izmotavao si |
| 3. | izmotavao je |
| množina | |
| 1. | izmotavali smo |
| 2. | izmotavali ste |
| 3. | izmotavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izmotavao |
| 2. | bio si izmotavao |
| 3. | bio je izmotavao |
| množina | |
| 1. | bili smo izmotavali |
| 2. | bili ste izmotavali |
| 3. | bili su izmotavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izmotavaj |
| množina | |
| 1. | izmotavajmo |
| 2. | izmotavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| izmotavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izmotavao, izmotavala, izmotavalo | |
| izmotavali, izmotavale, izmotavala | |
Definicija
| 1. | (što) izmatati |
| 2. | (se) izvlačiti se od obveza, izbjegavati izravno izjašnjavanje o čemu ili preuzimanje odgovornosti za što |
Etimologija
✧ vidi izmòtati
