išárati
išárati (što) svrš. 〈prez. ìšārām, pril. pr. -āvši, prid. trp. ìšārān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| išarati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | išaram |
| 2. | išaraš |
| 3. | išara |
| množina | |
| 1. | išaramo |
| 2. | išarate |
| 3. | išaraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | išarat ću |
| 2. | išarat ćeš |
| 3. | išarat će |
| množina | |
| 1. | išarat ćemo |
| 2. | išarat ćete |
| 3. | išarat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | išarah |
| 2. | išara |
| 3. | išara |
| množina | |
| 1. | išarasmo |
| 2. | išaraste |
| 3. | išaraše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | išarao sam |
| 2. | išarao si |
| 3. | išarao je |
| množina | |
| 1. | išarali smo |
| 2. | išarali ste |
| 3. | išarali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam išarao |
| 2. | bio si išarao |
| 3. | bio je išarao |
| množina | |
| 1. | bili smo išarali |
| 2. | bili ste išarali |
| 3. | bili su išarali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | išaraj |
| množina | |
| 1. | išarajmo |
| 2. | išarajte |
| glagolski prilog prošli | |
| išaravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| išarao, išarala, išaralo | |
| išarali, išarale, išarala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| išaran, išarana, išarano | |
| išarani, išarane, išarana | |
Definicija
| 1. | ukrasiti šarama |
| 2. | površinu nečitljivo ispisati ili prekriti nesuvislim znakovima ili crtarijama |
