izbádati
izbádati (koga, što) nesvrš. 〈prez. ìzbādām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izbadati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izbadam |
| 2. | izbadaš |
| 3. | izbada |
| množina | |
| 1. | izbadamo |
| 2. | izbadate |
| 3. | izbadaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izbadat ću |
| 2. | izbadat ćeš |
| 3. | izbadat će |
| množina | |
| 1. | izbadat ćemo |
| 2. | izbadat ćete |
| 3. | izbadat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | izbadah |
| 2. | izbadaše |
| 3. | izbadaše |
| množina | |
| 1. | izbadasmo |
| 2. | izbadaste |
| 3. | izbadahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izbadao sam |
| 2. | izbadao si |
| 3. | izbadao je |
| množina | |
| 1. | izbadali smo |
| 2. | izbadali ste |
| 3. | izbadali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izbadao |
| 2. | bio si izbadao |
| 3. | bio je izbadao |
| množina | |
| 1. | bili smo izbadali |
| 2. | bili ste izbadali |
| 3. | bili su izbadali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izbadaj |
| množina | |
| 1. | izbadajmo |
| 2. | izbadajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| izbadajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izbadao, izbadala, izbadalo | |
| izbadali, izbadale, izbadala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izbadan, izbadana, izbadano | |
| izbadani, izbadane, izbadana | |
Etimologija
✧ vidi ìzbosti
