jȁloviti
jȁloviti (što) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -vēći, gl. im. -vljēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| jaloviti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | jalovim |
| 2. | jaloviš |
| 3. | jalovi |
| množina | |
| 1. | jalovimo |
| 2. | jalovite |
| 3. | jalove |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | jalovit ću |
| 2. | jalovit ćeš |
| 3. | jalovit će |
| množina | |
| 1. | jalovit ćemo |
| 2. | jalovit ćete |
| 3. | jalovit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | jalovljah |
| 2. | jalovljaše |
| 3. | jalovljaše |
| množina | |
| 1. | jalovljasmo |
| 2. | jalovljaste |
| 3. | jalovljahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | jalovio sam |
| 2. | jalovio si |
| 3. | jalovio je |
| množina | |
| 1. | jalovili smo |
| 2. | jalovili ste |
| 3. | jalovili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam jalovio |
| 2. | bio si jalovio |
| 3. | bio je jalovio |
| množina | |
| 1. | bili smo jalovili |
| 2. | bili ste jalovili |
| 3. | bili su jalovili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | jalovi |
| množina | |
| 1. | jalovimo |
| 2. | jalovite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| jaloveći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| jalovio, jalovila, jalovilo | |
| jalovili, jalovile, jalovila | |
Definicija
| 1. | činiti jalovim doslovno odstranjivanjem spolne žlijezde; kastrirati, škopiti, štrojiti |
| 2. | pren. baviti se ispraznim poslom, baviti se nečim na način koji ničemu ne vodi [jaloviti politiku] |
| 3. | (se) postajati jalov |
Etimologija
✧ vidi jȁlov
