izòstati
izòstati () svrš. 〈prez. izòstanēm, pril. pr. -āvši, prid. rad. izòstao/izòstala ž〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izostati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izostanem / izostadem |
| 2. | izostaneš / izostadeš |
| 3. | izostane / izostade |
| množina | |
| 1. | izostanemo / izostademo |
| 2. | izostanete / izostadete |
| 3. | izostanu / izostadu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izostat ću |
| 2. | izostat ćeš |
| 3. | izostat će |
| množina | |
| 1. | izostat ćemo |
| 2. | izostat ćete |
| 3. | izostat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izostadoh |
| 2. | izostade |
| 3. | izostade |
| množina | |
| 1. | izostadosmo |
| 2. | izostadoste |
| 3. | izostadoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izostao sam |
| 2. | izostao si |
| 3. | izostao je |
| množina | |
| 1. | izostali smo |
| 2. | izostali ste |
| 3. | izostali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izostao |
| 2. | bio si izostao |
| 3. | bio je izostao |
| množina | |
| 1. | bili smo izostali |
| 2. | bili ste izostali |
| 3. | bili su izostali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izostani |
| množina | |
| 1. | izostanimo |
| 2. | izostanite |
| glagolski prilog prošli | |
| izostavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izostao, izostala, izostalo | |
| izostali, izostale, izostala | |
Definicija
| 1. | ne doći onamo gdje bi trebalo doći, ne pojaviti se gdje se očekuje [izostati iz škole] |
| 2. | ostati bez čega [izostalo je zasluženo priznanje] |
Etimologija
✧ iz- + v. ostati
