izobličívati
izobličívati (što, se) nesvrš. 〈prez. izoblìčujēm, pril. sad. izoblìčujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izobličivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izobličujem |
| 2. | izobličuješ |
| 3. | izobličuje |
| množina | |
| 1. | izobličujemo |
| 2. | izobličujete |
| 3. | izobličuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izobličivat ću |
| 2. | izobličivat ćeš |
| 3. | izobličivat će |
| množina | |
| 1. | izobličivat ćemo |
| 2. | izobličivat ćete |
| 3. | izobličivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | izobličivah |
| 2. | izobličivaše |
| 3. | izobličivaše |
| množina | |
| 1. | izobličivasmo |
| 2. | izobličivaste |
| 3. | izobličivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izobličivao sam |
| 2. | izobličivao si |
| 3. | izobličivao je |
| množina | |
| 1. | izobličivali smo |
| 2. | izobličivali ste |
| 3. | izobličivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izobličivao |
| 2. | bio si izobličivao |
| 3. | bio je izobličivao |
| množina | |
| 1. | bili smo izobličivali |
| 2. | bili ste izobličivali |
| 3. | bili su izobličivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izobličuj |
| množina | |
| 1. | izobličujmo |
| 2. | izobličujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| izobličujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izobličivao, izobličivala, izobličivalo | |
| izobličivali, izobličivale, izobličivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izobličivan, izobličivana, izobličivano | |
| izobličivani, izobličivane, izobličivana | |
Etimologija
✧ vidi izoblíčiti
